Svako je, koga sam imao za druga,
Moj život živeo iz sopstvenog ugla.
Pekar što mi svakog jutra kiflu smota,
Živeo je delić mog ljudskog života.
Parovi što vole šetnje po mom kraju,
Idu kroz moj život, a to i ne znaju.
Devojka što sam je sreo pokraj mosta,
Gimnazija, april, devedeset osma
Jednom je poljubih i ne videh od tad,
Živela je jedan lep dan mog života
Poznanici, stranci, svi su brzo - s nogu,
Živeli moj život najbolje što mogu.
Samo sam ja zanet i zamišljen bio
I svoj život, eto, sasvim propustio.